Kažu (1) – jedi češće.
U početku sam si navio alarm na mobitelu da me podsjeća svaka 2h. Kasnije sam već nekako po navici bacio pogled na sat i pojeo nešto. Užasno važno (tada) je bilo da pojedem točno svaka 2h 🙂 inače valjda to sve pada u vodu…
Uzeo bi nešto, bilo šta, i pojeo. Ručak i večera su bili “klasični”, a ostali obroci bi iz praktičkih razloga bili neko pecivo iz pekare. E da, i počeo sam doručkovati. Već prvi dan, sjećam se, ručak sam smanjio, ne zato što sam kao “na dijeti” već zato što sam prije ručka već pojeo sendvič, perec, kiflu, nešto. Izgleda da me zasitilo. Večera, ista priča.
Fora. Moglo bi biti nešto od svega toga.
Kažu (2) – izbaci gluposti.
Nekoliko dana nakon što sam ustanovio da ovo sa “jedi češće” ima smisla, otišao sam korak dalje. E sad, šta su to gluposti? Nemam pojma, ali krenio sam opet nekom klasičnom pričom i izbacio – slatkiše, sokove, tjesteninu, kruh.
S obzirom da sam se kruha odrekao, trebalo je naći onda i zamjenu za one perece i ostala peciva za međuobroke. E to je sad bio izazov…
Voće me nije uspjelo dovoljno zasititi pa sam posegnuo za težom artiljerijom – posni sir, ali u kombinaciji s voćem jer je inače nejestivo 🙂
I tu sad krećemo sa istraživanjem po internetima – potraga za kvalitetnim međuobrocima. No to je zasebna priča, za neku drugi put.
